Слике света

Иво Андрић

У овим записима што су покушај да се од заборава отргне доживљени утисак са путовања, назире се Андрић путник, посматрач и бележничар. Путописи сабрани око земаља којима је писац ходио, откривају читаоцу Андрићева схватања, размишљања и наклоности забележене поводом здања, светковина и знаменитости које је, широм земљина шара, обилазио и посећивао. У настојању да сачува властите импресије, нобеловац је створио живописну и занимљиву прозу која зрачи и једним личним печатом.

У књизи насловљеној Слике света сабрани су Андрићеви путописи као упечатљив израз потребе човека и писца да отргне од заборава слике земаља, градова и предела којима је ходио, људи и обичаја које је видео и доживео. Службујући по свету као углађени дипломата високог ранга, уважена персона енциклопедијског знања и потврђени полиглота, Иво Андрић уживао је привилегију да одмерава властиту културну баштину упознајући се са узусима и особеностима народа и култура са којима се сусретао. Путовања су, разуме се, сусрети. Најпре са самим собом, будући да удаљени од уходане свакодневице објективније сагледавамо дамаре властитог живота, а потом и сусрети са другима, које у лежерности утисака и доживљаја која су путовањима својствена, јасније сагледавамо и пажљивије посматрамо.

Један добар део Андрићеве прозе чине управо путописи. Овај рубни књижевни жанр као да представља пишчев предах у писању о великим и важним историјским темама и прегнатним људским судбинама. Ништа мање сликовити и изражајни, путописи су сећање на аутентичан лични доживљај извесне средине какав ретко сусрећемо на страницама Андрићевог приповедачког и романсијерског опуса. Они недвосмислено сведоче о надошлим утисцима и емоцијама, позивајући нас, попут какве живописне књижевне разгледнице, да пођемо широким авенијама у сусрет споменицима и утврдама, музејима и галеријама, и свим оним изразима људске делатности које човек изграђује не би ли оставио трага о властитом постојању.