Има ли на згуснутом издавачком небу још увек места за Исидору, Десанку, Андрића, Дучића, Селимовића, Ћопића, Црњанског...? Премда се наизглед чини да нема, потражња за овим симболима убојитог пера убедљиво нас демантује. Будући да, између сајамских свечаности, сваке године пажљиво приредимо понеки од класика домаће литературе, бацајући тако ново светло на већ потврђену књижевну вредност, с правом можемо рећи да се радо враћамо класицима.
.webp?v=1749466706)
.webp?v=1749466728)