МАЛА СВЕТЛОСТ У ВЕЛИКОЈ ТАМИ Сент Егзипери и Мали принц

КЊИГА О МАЛОМ ПРИНЦУ:  И НЕ САМО О ЊЕМУ

Сент-Егзипери верује и нада се да ће човечанство чути његов глас и прихватити његове идеале, и онда ће се појавити чудесни свет доброте и правде. Мали принц је квинтесенција његовог стваралаштва, књига у којој се сва његова дела, поруке наде и љубави према људима, огледају. Сви знамо да су 1935. године Сент-Егзипери и његов механичар Прево кренули на дуги лет од Париза до Сајгона. Током лета, мотор авиона се угасио, а Сент-Егзипери се срушио усред Либијске пустиње. Чудом, писац је преживео. Радио је остао нем, а воде није било. Пилот је легао испод авионских крила и покушао да заспи. Међутим, сат времена касније, стресао се и отворио очи: дечак са црвеном марамом пребаченом преко рамена стајао је неколико метара даље. Осмехивао се: „Не
бој се, Антоане! Ускоро ћеш бити спашен!”. Пилот је помислио да је то пустињски привид. Али је, заиста убрзо после тога, скочио на ноге: спасилачки авион је кружио небом. Овај догађај је почетна основа Малог принца.

Свој стварни живот Сент Екс претварао је у симболе: потрага за водом жедних пилота, њихова физичка патња и њихово чудесно спасавање, били су стварни 1935, и ушли су, на велика врата, у роман о дечаку са астероида. Основни принцип живота је вода, једна од вечних истина, непоколебљива тајна која поседује велику мудрост. Пустиња је свет разорен ратом, људском безосећајношћу, завишћу и себичношћу. То је свет у коме човек умире од духовне жеђи. Спасење човечанства од неизбежне катастрофе, једна је од главних тема у пишчевом стваралаштву. Мотиви из Малог принца често се појављују у његовим претходним делима: љубав између Бернија и Женевјеве у Пошти за југ, помало је наговештај односа између Малог Принца и Руже

Тема односа између света деце, у коме увек букти славље и пева срећа, и света одраслих, где је само храброст лепа, налази се, поред Малог принца, у Пошти за југ, у писмима Ренеу де Сосину, у писмима мајци, у потоњим деловима Планете људи, и у записима из Бележница. У Ратном пилоту поново се срећемо са успоменама из детињства (у смртној опасности, наратор се сећа своје дадиље Пауле). У Тврђави су три бела каменчића једино детиње благо, драгоценије од сваког другог. У Земљи људи постоји епизода у којој аутор види уснулог дечака из сироте пољске породице, златокосог и лепог као принц. Наратор сугерише да се будући Моцарт можда крије у овом детету. Стари баштован, један од битних ликова симбола у Земљи људи, чак ни на самрти није могао да престане да мисли о својој омиљеној делатности: „Копање је тако лепо!”. 

Човек је слободан када копа. „Створен сам да будем баштован”, рекао је Сент-Егзипери о себи. „Али нема баштована за људе”, горко је закључио.
Није случајно што је Мали принц из бајке такође градинар свога врта. Сматрао је заветним призивом да штити и негује прелепу Ружу. Мали принц је долетео међу људе 1943. године, а трагедија Европе током Другог светског рата и пишчева сећања на разорену, окупирану Француску, остављају сенку на делу. Својом сетном и мудром причом, Сент-Егзипери брани бесмртно човечанство као живу искру у душама људи. У извесном смислу, прича о дечаку који је дошао на „планету људи” је била врхунац пишчевог стваралачког пута. И остала је.

Сматрао сам да се Мали принц не може тумачити без целине Егзиперијовог дела.

И надам се да је ово књига наде.

Нада није ведрина карактера, природни оптимизам, неразум и наивност. Она је поверење у вечни Смисао. Као што дете не зна све путеве својих родитеља, али ипак иде с њима, тако и душа која се нада, не зна све Божје путеве, али је пуна поверења. Зато је нада мала јер личи на дете, али велика, јер се ослања на Бога. 

Тако мала нада добија космичку снагу и постаје Атлас који на плећима држи више него што сви ми скупа можемо замислити. Иако изгледа
као „ништа”, она једина носи друге врлине и прати их кроз време. Шарл Пеги је пореди са звездом која је водила Три мудраца са Истока према
колевци Христовој. Мала светлост, довољна да пробије таму. Њена снага је у поверењу - оном истом поверењу које се види у дечјем погледу, у
ходу без страха и у радости путовања.

Читаоче, на тебе је ред!

На празник Светог Стефана Високог и мајке му, Свете Евгеније, године 2026.

Владимир Димитријевић