О вечном и Свемогућем

Садржај

Предговор

„Куд сам ја све лутао...“

„Поимам и схватам сву логику...“

„Десет се је тједана било навршило...“

„Не, живот није истргано повјесмо...“

„Два дана ме већ не изводе...“

„Данас, као и у свим тешким данима заточења...“

„О, гдје је она мукла ријеч...“

„Дању док сунце влада...“

„У нашој кући мора да је већ полумрак...“

„Сав сјај што га Бог свијетом просипа...“

„Ево сам двадесет и један дан слободан...“

„Ту је моја бродоломна младост...“

„Ја који живим...“

„Данас је Велики петак...“

„Тако се тешко живи...“

„У вјетровитој ноћи...“

„Кад руком резгрнем мокру траву...“

„Увијек су ноћи биле мом животу кобне...“

„Дани ми пролазе узалуд...“

„Коме да кажем како ме је заморила земља...“

„Видио сам да је у ова времена...“

„Двадесет и четири сата је био у мени хаос...“

„О, Боже, који знаш све што бива...“

„Умукла киша...“

„Ви, који мислите да сте узели у закуп истину...“

„Нека ти није жао рад самоће и шутње...“

„Био сам присиљен да ходам...“

„Кажите ми гдје има љубави...“

„Живот је дуг и мучан...“

„Сунце зађе...“

„Двије године моја нада пупа...“

„Једно јутро...“

„Много би више требало да припазимо...“

„Једна химера за коју је један човек...“

„У неком друштву...“

„Према мени је сјео Судија...“

„Човјек може поднијети...“

„Нека овај од Бога послани бол...“

„Кад погледам напријед...“

„Има нешто...“

„Кад умрем...“

„Па ипак се живи...“

„Има сазнања...“

„Занимљиво је посматрати...“

„Било је једно вријеме...“

„Молитва ујутру...“

„Да си здраво, прољеће...“

„Одвећ сам се препустио очају...“

„Вечером, док миришу трешње...“

„Ја, грешник...“

„Касно у ноћи...“

„Још касно у ноћи...“

„Епилог“

„У дјетињству моме...“

„Ја знам да нико жив...“

„Све што постоји овдје...“

„Бог избија као свјетло из сваке ствари...“

„Ја морам ноћас да бијем на Твоја врата...“

„Ти ниси исти ујутро и увече...“

„Ја благосивљем...“

„Кад сам видио како су свијетле магле у даљини...“

„Женски је смијех ујутру као бијело платно...“

„Одлучио сам да се не трујем...“

„И овдје допире немир...“

„Зар није душа мирисних крајина у мени...“

„Наше време и ми с њим...“ (запис из „Легенде о Св. Франциску из Асизија“ - Историја и легенда)

„Сваке ноћи ја лежем...“ (запис из „Белешке за писца“ - Историја и легенда)

„Победник“

Иво Андрић

Иво Андрић  ( Долац , код  Травника ,  9. октобар   1892  —  Београд ,  13. март   1975 ) био је српски и југословенски [а]   књижевник  и дипломата  Краљевине Југославије . [б] Године  1961 .( 10. децембра ) добио је  Нобелову награду за књижевност  „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао ...

Опширније

Каталог Народног дела

Опширније