У овој књизи окупљени су Андрићеви текстови у којима се писац опробао на пољу теизма. На њеним страницама нобеловац испитује духовне висове и пределе метафизике и смисла, у којима одмерава место и улогу човека у долини страдања и плача, као и властити однос према вечном и Свемогућем. Овај тематски сасвим нов и јединствен избор из раног стваралаштва, бациће светло на занемарену Андрићеву лирску прозу надахнуту духовним раскршћима.
Књига О вечном и Свемогућем замишљена је као својеврстан поглед упрт у Андрићев рани теизам, снажно скопчан са потребом младе песничке душе да докучи одговоре на вечита метафизичка питања која су морила песнике свих поднебља и свих времена. Иако Андрићеве теме духовне подлоге нису довољно будиле пажњу проучавалаца, ова чињеница не би смела да засени њихово присуство и значај који имају у Андрићевом раном књижевном раду лирско-медитативног карактера.
Сетимо се да је свега неколико година након објављивања збирки Ex ponto (1918) и Немири (1920), у којима уочавамо највећи број Андрићевих тема и мотива духовне провинијенције, писац 1924. године у Грацу одбранио и докторску тезу знаковитог назива: Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине. Све ово објашњава намеру приређивача да у једну књигу сабере избор из раног Андрићевог стваралаштва који одише дубоким хришћанским патосом, у коме је глас песника покајника, исповедника и боготражитеља веома наглашен и доминантан
У сусрет Андрићу др Наташа Ковачевић
ISBN-978-86-6150-012-1 13 x 20 88 Тврд Ћирилица 2022
Садржај
Предговор
„Куд сам ја све лутао...“
„Поимам и схватам сву логику...“
„Десет се је тједана било навршило...“
„Не, живот није истргано повјесмо...“
„Два дана ме већ не изводе...“
„Данас, као и у свим тешким данима заточења...“
„О, гдје је она мукла ријеч...“
„Дању док сунце влада...“
„У нашој кући мора да је већ полумрак...“
„Сав сјај што га Бог свијетом просипа...“
„Ево сам двадесет и један дан слободан...“
„Ту је моја бродоломна младост...“
„Ја који живим...“
„Данас је Велики петак...“
„Тако се тешко живи...“
„У вјетровитој ноћи...“
„Кад руком резгрнем мокру траву...“
„Увијек су ноћи биле мом животу кобне...“
„Дани ми пролазе узалуд...“
„Коме да кажем како ме је заморила земља...“
„Видио сам да је у ова времена...“
„Двадесет и четири сата је био у мени хаос...“
„О, Боже, који знаш све што бива...“
„Умукла киша...“
„Ви, који мислите да сте узели у закуп истину...“
„Нека ти није жао рад самоће и шутње...“
„Био сам присиљен да ходам...“
„Кажите ми гдје има љубави...“
„Живот је дуг и мучан...“
„Сунце зађе...“
„Двије године моја нада пупа...“
„Једно јутро...“
„Много би више требало да припазимо...“
„Једна химера за коју је један човек...“
„У неком друштву...“
„Према мени је сјео Судија...“
„Човјек може поднијети...“
„Нека овај од Бога послани бол...“
„Кад погледам напријед...“
„Има нешто...“
„Кад умрем...“
„Па ипак се живи...“
„Има сазнања...“
„Занимљиво је посматрати...“
„Било је једно вријеме...“
„Молитва ујутру...“
„Да си здраво, прољеће...“
„Одвећ сам се препустио очају...“
„Вечером, док миришу трешње...“
„Ја, грешник...“
„Касно у ноћи...“
„Још касно у ноћи...“
„Епилог“
„У дјетињству моме...“
„Ја знам да нико жив...“
„Све што постоји овдје...“
„Бог избија као свјетло из сваке ствари...“
„Ја морам ноћас да бијем на Твоја врата...“
„Ти ниси исти ујутро и увече...“
„Ја благосивљем...“
„Кад сам видио како су свијетле магле у даљини...“
„Женски је смијех ујутру као бијело платно...“
„Одлучио сам да се не трујем...“
„И овдје допире немир...“
„Зар није душа мирисних крајина у мени...“
„Наше време и ми с њим...“ (запис из „Легенде о Св. Франциску из Асизија“ - Историја и легенда)
„Сваке ноћи ја лежем...“ (запис из „Белешке за писца“ - Историја и легенда)
„Победник“
Иво Андрић ( Долац , код Травника , 9. октобар 1892 — Београд , 13. март 1975 ) био је српски и југословенски [а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије . [б] Године 1961 .( 10. децембра ) добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао ...
Опширније