Andrić bira najlepše pripovetke I

Ivo Andrić

U pomenutim knjigama sabrane su najlepše pripovetke u izboru samog pisca. Izdvojivši ih kao uspele i naročito vredne, nobelovac im je dao poseban lični pečat koji, u nameri da ponudimo čitaocima pripovesti po Andrićevoj meri i ukusu, donosimo u dvotomnom izdanju kakvo se retko objavljuje i susreće.

Prilikom odabira knjiga nekog pisca, čitaoci najčešće imaju pred sobom izbor priređivača koji pomno proučava njegov opus, pa je tako u stanju pobliže da sagleda idejnu ravan i tematske celine koje se mogu izdvojiti kao značajne i zanimljive svojom poetskom ili pripovednom snagom. Ovoga puta, namera priređivača je da, pored izbora iz Andrićevog stvaralaštva koje je priredio, ponudi čitaocu i dve knjige pripovedaka koje je sam pisac izdvojio kao najlepše i najvrednije.

Podsetimo da je prvu zbirku priča pod nazivom Pripovetke Ivo Andrić objavio 1924. godine u Srpskoj književnoj zadruzi, iste godine kada je odbranio doktorsku disertaciju u Gracu. Preostale Andrićeve pripovetke izlazile su u onovremenoj periodici, kao i u okviru kasnijih zbirki kod već pomenutog izdavača, među kojima je značajna druga knjiga Pripovedaka iz 1931. i treća iz 1936. godine.

Koliko je ovaj dvotomni primerak u izdanju IK „Narodno delo" reprezentativan po kvalitetu, dovoljno govori činjenica da je izbor priča načinio sam pisac. Među njima je i jedna od najboljih Andrićevih pripovedaka „Most na Žepi", potom priče „Mara milosnica", „Anikina vremena" i „Ljubav u kasabi", u čijem je središtu nesrećni usud vanredno lepih žena čija je lepota iskoračila iz tradicionalnih okvira i za čiju posebnost nipošto nema mesta među ustaljenim uzusima primitivnog sveta koji ih vodi u tragediju. U pomenute dve zbirke našao je svoje mesto i čuveni prozno-poetski triptih Jelena, žena koje nema u kome neuhvatljivo i izmaštano, himerično i nedostižno priviđenje, oličenje ženskog savršenstva, zbunjuje i onespokojava pisca. Budući da u Andrićevoj prozi najčešće nema mesta skladnoj ljubavi, kao što nema mesta ni uobičajenim, svakodnevnim temama i pojavama, već se promišlja i pripoveda o svemu onome što iskače iz kolotečine, o krucijalnim istorijskim trenucima, ljudskim strastima, slabostima, porocima i katkad izopačenostima, našle su se i u ovom izboru pojedine pripovetke koje počivaju na pomenutoj tematici. Izdvojićemo ovde priče „Mustafa Madžar", „Za logorovanja" i „Bife Titanik". Lik stranca i došljaka u bosanskom vilajetu Andriću je takođe bio zanimljiv. Pripovetke „Zmija", „Pismo iz 1920.", „Ljubav u kasabi" i „Žeđ" baciće svetlo na položaj pridošlice čije neobično ponašanje, maniri i navike najčešće nailaze na osudu i neodobravanje lokalnog miljea.