Кнез Арсеније Карађорђевић, заборављени

Породица и династија Карађорђевић владала је Србијом и предводила српски народ у најважнијим тренуцима савремене историје. Али, изузев вожда Карађорђа и каснијих краљева, скоро да нико не зна остале чланове те велике породице. Они су заборављени Карађорђевићи. Породица Карађорђевић је, без обзира на нечије склоности, незаобилазан део српске националне историје а, истовремено, јавност изван генералних прича о краљевима није упозната са њеним члановима. Амбиција ове књиге је да подсети на оне Карађорђевиће који су заборављени, за које јавност готово да не зна, а који су такође били део историје и који су били симбол не само породичне лозе Карађорђеве него и српског народа, којем су припадали и којег, у основи, нису никада напустили. Ти заборављени Карађорђевићи су у много чему били истинскији представници своје породице и народа јер нису имали званичне функције и нису били спутани обавезама власти и историје.

Ова књига се бави кнезом Арсенијем Арсеном Карађорђевићем. Он је син кнеза Александра, брат краља Петра I и отац кнеза Павла, намесника. И кнез Арсен је међу заборављеним Карађорђевићима; за његово време, међутим, везани су и други заборављени којима се у књизи такође посвећује пажња.  Били су веома необичне личности. Некако, најнеобичнији Карађођевићи су најбрже заборављени. Али, они су, упркос забораву, део породице која је оставила неизбрисив траг у српској историји. Утолико пре што су Карађорђевићи народна династија - они не долазе из аристократских слојева - и што њени чланови личе на свој народ, део су идентитета свог народа.

Кнеза Арсена у овој књизи прате судбине других Карађорђевића. За њих скоро да нико и не зна а они су такође симболи те породице и њене судбине. Ова књига је прилика да их се сетимо и покушамо да их отргнемо од заборава.

Окосницу књиге чине судбина и живот кнеза Арсена; али, ту је и кнегиња Јелена Петровна Романов, кћерка краља Петра I, као и једна потпуно заборављена и, на жалост, изумрла породична грана. У српској и југословенској јавности, утисак је, нико не зна да су они и постојали. Кнез Арсен се још понегде и помене због митова о његовом ратничком животу и захваљујући томе што је његов син, принц Павле био намесник Краљевине Југославије у једном од њених најсудбоноснијих периода.

Кнез Арсен је био веома необичан човек, у великој мери несрећан, али није ишао из рата у рат и убијао све око себе. Био је човек свога времена и соја, наизглед хладан и уздржан, спреман на ризик без видљивог разлога, коме се препушта и о којем размишља тек када се све заврши. Иза тог јавног лика био је осетљив и тужан. [...] Арсен је један од оних људи којих одавно нема; нема више таквих личности, нема људи са биографијама. И зато је важно подсетити се на њега и његов живот, који је део националне историје и историје српског народа.

Синиша Љепојевић, аутор