Господе, говорио сам! II том

Друга књига из серијала ГОСПОДЕ, ГОВОРИО САМ! има за поднаслов: "Што очима видех, срцем осетих, душа се обрадова, животом сведочим!"

Пречасни и часни Оци, поштовани Оче Клеопа,

Драга браћо и сестре у Христу

Данас осећамо заиста посебно задовољство што имамо прилику да речима обликованим молитвом, ревношћу и љубављу наменимо трајни облик у овој збирци беседа. Свесни смо да речи проповедника нису само одраз реторичке вештине већ представљају плод дугогодишњег служења и пастирске бриге за духовни живот повереног му народа. Оне су инструмент којим се сваком вернику упућује позив и призив Божији, али и медиј родитељске утехе или братске опомене.

Свештеничке беседе наслањају се на свето предање омилитске уметности која има корене у делима Светих Отаца - од управо златних речи Светог Јована, названог Златоусти, преко силне духовне дубине Светог Григорија Богослова, па све до јединствене реторске вештине Светог Владике Николаја, кога сматрамо највећим беседником кога је изнедрила наша помесна Црква. Пратећи такве узоре пастирска реч Оца Клеопе не представља само тумачење Светог Писма, већ свакоме може служити као водич кроз животне изазове и искушења и као сјајни светионик који усмерава душу ка Господу нашем Исусу Христу.

Омилитика није само теолошко казивање, већ чин љубави према ближњем, јер кроз њу беседник постаје слуга Речи Божије, а његове речи оживљавају веру у срцима оних који их слушају. Елегантне беседе сабране у овој збирци управо то и чине - воде, поучавају и оснажују, охрабрују и уливају наду.

Нека ова збирка буде не само подсетник на лепоту црквеног беседништва и омилитике, већ и инспирација свима нама да кроз речи увек проносимо љубав и истину Јеванђеља.

Захваљујем се Господу на прилици да присуствујем овако лепом тренутку и од срца честитам Оцу Клеопи и свим његовим сарадницима на овом корисном и благословеном делу.

Нека је сретно и Богом благословено!

 

МИТРОПОЛИТ СРЕМСКИ ВАСИЛИЈЕ

На промоцији прве књиге  „ГОСПОДЕ, ГОВОРИО САМ“

У Сремским Карловцима, дана 24. новембра, 2024 године

 

РЕЧ УРЕДНИКА

Проповеди које пред нас произносе свештенослужитељи нису само преношење верских учења него и жива веза између духовног и свакодневног живота. Проповеди имају моћ да осветле путеве вере, да нас подстакну на промишљање и да ојачају нашу посвећеност духовним вредностима.

Многи данас траже смисао у пролазним стварима, у материјалном богатству, частима и признањима, а душа им остаје празна. Свет нас непрестано привлачи лажним обећањима о срећи и задовољству, али нас тај исти свет оставља разочаранима и изгубљенима. Због тога се често питамо: где је прави пут? Где је истинска срећа?

Архимандрит Др Клеопа (Стефановић) је настојатељ Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, професор Богословије, свештенослужитељ и неуморни проповедник речи Божије, али на првом месту духовно чедо Митрополита сремског Господина Василија, који је његове духовне корке на почетку његовог монашког живота усмеравао ка Богу и Цркви јер је спасење управо ту. Знајући колико духовно богатство за једног младог монаха пуног ентузијазма има и жели да дарује Преподобна Мајка Параскева, Митрополит Василије је јерођакона Клеопу послао да пије речи Христове науке управо на извору, покрај Свете Петке, у земљи у којој је и он сảм проводио своје студентске дане. Трудећи се да оправда поверење свога духовног оца, Отац Клеопа је у годинама које су следиле упијао све оно што му је даровано што кроз књиге, што кроз искуство поред ове дивне светитељке. У жељи да нам пренесе што више духовних дарова које је сакупио умножио је таланат беседништва који му је од Бога дат. Већ у првим његовим беседама по повратку у своју земљу, а које су остале забележене, можемо да чујемо веома мудре речи, али и да видимо један чврст и непоколебљив став у својој одлуци да посвети живот Богу и своме народу. И тада као и сада, у његовим проповедима често чујемо да црква није место где долазимо да бисмо ту проводили недељно или празнично време, или да бисмо само присуствовали Светој Литургији. Црква је на првом месту заједница у којој налазимо утеху, подршку и духовну снагу. Али, свет нас свакодневно окреће од Бога и Цркве нудећи нам привремена задовољства, а једини који може испунити празнину у нашем срцу јесте Господ Исус Христос. Бог и наша Мајка Црква нас чекају раширених руку. Пут покајања, молитве и вере је пут који води вечном животу. Спасење је ту, на дохват руке свима нама. А све што треба да учинимо јесте да отворимо своје срце, да се понизно вратимо Богу и да прихватимо Његову љубав.

Речи сабране у овој, другој по реду књизи под називом «Господе, говорио сам!» за основни циљ имају да нам буду смерница и помоћ на нашем путу. Свако од нас се у једном тренутку свога живота суочио са изазовима који су тестирали нашу веру, нашу посвећеност Богу и нашу одлучност и способност да живимо према Његовим заповестима. Свет има безброј начина да нас одврати од тог пута - кроз искушења, сумње и привремена задовољства која се чине веома привлачним али на крају остављају душу празном. Али, Бог увек пошаље и пут који води истинском миру и срећи, а то је пут доследности у вери. На том путу пред нама стоји човек, монах, духовних или како сảм за себе каже слуга Христов, Отац Клеопа који је још од свога детињства чврсто ходао путем Христовим. Није тражио ни славу, ни богатство нити нека признања, већ је једина жеља његовог срца била да служи Богу и живи према Његовим начелима чврсто верујући да је то једини прави пут ка спасењу.

У жељи да нас охрабри на нашем путу духовног сазревања и узрастања Отац Клеопа често са нама дели своје искуство које је прошао од раних дана свога детињства када је схватио да је његов пут да следи Христа. Иако суочен са многим препрекама и покушајима да га одврате од Бога и Цркве, како у школи тако и у породичном окружењу, остао је непоколебљив у својој вери. Често нас подсећа на речи Господње Ко истраје до краја, тај ће се спасити, које су и њему биле светионик који му је показивао пут.

Препреке на путу ка Христу за њега нису биле искушења, него тест вере на коме је показао колико је његова љубав према Богу искрена и дубока. Вера детета је често најчистија јер долази из срца без сумњи и предрасуда. Вера детета нас подсећа и на Христове речи Ако не постанете као деца, нећете ући у Царство Небеско. Та детиња вера, једноставна и искрена, постала је темељ његовог духовног живота у коме је једини прави циљ био Христос. Оно што је још као дете схватио а што се труди да пренесе и нама јесте да се ништа од онога што нуди овај свет не може мерити са вечним животом који Бог обећава онима који Му остану верни. А кључ за остварење тог циља јесте вера која није само реч или осећање него свакодневни труд и свакодневно куцање на врата Божија. Бог нас позива да куцамо не само у тренуцима невоље него и у тренуцима мира и у сваком тренутку нашега живота.

Свако од нас је у једном тренутку свога живота тихо или гласно рекао Господе, говорио сам! Говоримо кроз молитве, кроз наша дела, кроз наше сузе а понекад кроз тиху патњу и стрепњу. У свом монашком позиву Отац Клеопа свакодневно стоји пред Господом, некада у тишини а некада са срцем које се отвара и проговара. Господу говори у тренуцима мира, али и када је оптерећен и не зна куда и како даље. Говори кроз молитву, али говори и кроз речи које упућује свакоме ко жели да их чује. Некада га питамо да ли Господ чује наше молитве, а он увек одговара Господ не само да чује него и одговара! Одговара Господ, али не увек на начин на који ми желимо и очекујемо. Господ тражи искрену реч из срца, чак и ако је она само уздах, јер Он зна шта се крије иза сваке наше речи и уздаха. Говорити Господу значи открити Му своје грехе, своје слабости али и своју наду. И када говоримо ми заправо тражимо не само одговоре на наша питања, него и Његово присуство, Његов мир и утеху.

Живећи у овом свету често мислимо да је потребно много времена да бисмо нешто постигли, али Господ нас учи и то да је у Његовом Царству могуће постићи много за мало времена уколико Му се предамо срцем и душом. Посебан дар који Бог даје онима који му служе са љубављу и преданошћу јесте искуство које долази не само са годинама већ и кроз посвећеност, труд и веру.

Још у својим младим годинама, током школовања а посебно током боравка на докторским студијама у Румунији, поред моштију Свете Мајке Параскеве Отац Клеопа је стекао завидно искуство јер вредно учио и служио Богу. Својим животом нам сведочи како се кроз предан рад, молитву и служење стиче духовно богатство које се не мери годинама већ дубином вере и искреном посвећеношћу. Једина жеља му је била да служи Господу, да продубљује своје знање о вери и на тај начин је изградио темељ духовне мудрости која се огледа у сваком његовом делу. Искуство које је стекао није резултат само формалног образовања и учења из књига, које је несумњиво његова подлога, него и свакодневне службе, послушанија и бриге о својој браћи и сестрама.

Својим примером нам показује да није довољно само формално се назвати хришћанином, већ је потребно свакодневно улагати труд у развијање своје вере, али и дела љубави, послушности и милосрђа. Преданост и труд у позиву који је одабрао донели су му велико духовно богатство које се огледа у непроцењивом искуству Божије присутности и близине.

Отац Клеопа нам свакодневно говори да сви можемо напредовати у вери ако смо искрени у свом труду и предани Богу. Било да смо млади или стари, сви смо позвани да радимо на свом спасењу и да вредно радимо на њиви Господњој, јер Господ ће наградити сваки наш труд.

Проповеди, промишљања и духовно искуство Оца Клеопе које пред нас стављају речи сакупљене у овој књизи нуде увид у богатство верске традиције, али и одговоре на савремене изазове са којима се свакодневно суочавамо. Речи које нам упућује у различитим приликама имају снагу да утеше, да нас оснаже и воде кроз животне тешкоће пружајући нам сигурност и духовну подршку. Речи онога који проповеда реч Божију могу да преобразе не само појединца него и заједницу. Те речи преносе поруке љубави, милосрђа, праштања и наде а оне су основа наше вере. Оне нас подсећају на суштину наше вере, на пут којим треба да ходимо и на духовне идеале и врлине којима треба да тежимо.

Ова књига представља још једно сведочење о посвећености Оца Клеопе свом позиву, као и о његовој жељи да своје знање и духовно искуство које је стекао подели са свима нама. Зато верујемо да ће читаоцима ова књига пружити надахнуће и смернице за дубље разумевање и живљење вере у свакодневном животу.

Др Јелена Попов