Сирмијумски мученици

Реч Уредника

Издавање монографије о ранохришћанским мученицима у римском граду Сирмијуму, по ком је назив добио читав регион Срема, као и сама Епархија сремска. Жестина прогона римских царева Диоклецијанових и Максимијанових на подручју данашњег Срема упућује на постојање бројне, уређене и ревносне хришћанске заједнице у овом граду. Поред Светог епископа Иринеја, овде су, проливајући сопствену крв, Христа посведочили и његови савременици, ђакон Димитрије, баштован Синерот, Света Анастасија, чији је култ пренет у Рим и Задар, Хермагора или Хермоген, како се још назива због грешке у препису и пет девојака, чија су имена, нажалост, заборављена. Мартиролози помињу и Фортуната, Доната, Василија и Тимотеха, док је, по неким ауторима, Срем, за време римских прогона, хришћанству подарио преко 200 мученика. У Сирмијуму су погубљени свештеник Монтан и његова жена Максима из Сингидунума (данашњи Београд), Полион из Цибале, Свети Квирин из Сисције (данашњи Сисак) и још 40 хришћана, сачуваних или непознатих имена. Молитвено су запамћени и „Фрушкогорски мученици“, четворица каменорезаца, Клаудије, Кастор, Симпронијан и Никострат, који су, судећи по Passio quatuor coronatorum, своје животе изгубили под царем Галеријем, због упорног одбијања да, приликом посете августа Диоклецијана, исклешу лик паганског идола Ескулапа. 

Срђан Ерцеган

Из рецензије дела

Трагове постојања хришћанских заједница на територији данашње Републике Србије наилазимо у времену владавине јединственог и моћног Римског царства. Још од апостолских времена, пратећи природне транспортне путеве и линије комуникација некадашњег Медитеранског света, проповедници Христове вере долазили су на Балкан и ширили реч спасења.

У нашој колективној свести али и у делу стручне јавности мало су познате чињенице из ранохришћанске историје. Архимандрит др Клеопа Стрефановић, настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима преузео је на себе ванредно тежак истраживачки задатак једног период хришћанске цркве у којем нам је приказано страдање епископа Иринеја и осталих мученика из Сирмијума.

Свети Иринеј је, према доступним историјским изворима , први епископ Сирмјума, једног од најважнијих градова у Римском царству. Страдао је у пролеће 304. године, након прокламације четвртог едикта о прогону хришћана. С обзиром на то да је Сирмијум био административни центар провинције Друге Паноније и панонске дијацезе, али и царска резиденција, у њему је био смештен и суд на чијем се челу налазио преторијански префект и пред којим се водио значајан број процеса против хришћана. Судећи по броју локалних мученика страдалих у време Диоклецијанових прогона, хришћанска заједница Сирмијума била је значајна.

Аутор је у свом истраживачком раду користио мултидисциплинарни приступ, користећи бројне историјске изворе које је подвргао  историјској критици. Резултат тога јесте монографија која говори о цркви, људима и нашим крајевима и догађајима који су се збили у IV веку.

Петар Ђурђев