РЕЧ УРЕДНИКА
Како сам се нашла у овој улози и добила благослов за једно овакво дело?
Многи то називају хоби, али за мене је то саставни и неодвојиви део живота. Наиме ја сакупљам речи. Када чујем или прочитам неку мудру и лепу мисао, поготово ако мислим да може да помогне у томе да боље разумем живот или превазиђем неки проблем, ја је запишем. Посматрајући живот из те перспективе када смо почели да долазимо у манастир Ваведења и када сам чула првих неколико проповеди Оца Клеопе ја сам схватила да смо дошли на право место. Прво што сам приметила јесте да о веома важним и чак моћним стварима говори веома једноставно, на начин који је веома разумљив и близак човеку, да говори о темама које муче и занимају свакога од нас, и то не само да говори него нас и упућује како да се лакше суочимо са оним што нас мучи.
И прво што сам приметила јесте да нас је увек упућивао на Свето Писмо, да је тамо решење за све.
Дешавало се да одемо у манастир са мишљу да се са њим посаветујем око неког питања, али одговор је долазио и пре него што сам и поставила питање - кроз речи проповеди.
У почетку сам записивала по неку мисао, реченицу или чак и више, али онда сам схватила да је свака проповед Оца Клеопе у ствари као једна прича, која на врло леп начин споји јеванђелску причу и данашње свакодневне проблеме и на неки начин укаже на могуће решење. А решења су била увек једноставна и увек су била у речима Светог Писма.
Са очевим благословом почела сам да записујем проповеди негде половином 2020 године, и до сада имамо неких десетак написаних свесака. Заиста много лепих и мудрих проповеди изречених на један једноставан начин.
Док сам све то писала приметила сам да када желим нешто да прочитам све чешће узимам Свето Писмо. Схватила сам да се управо ту налазе све мудрости овога света, и да је све остало што нам се нуди, поготово она брза и лака решења, утемељено управо на речима Светог Писма. И када сам имала написаних три-четири свеске помислила сам да би било добро када би се од свега тога направила књига и када би се те речи учиниле доступним и онима који нису били ту да их чују. Рекла сам то и оцу, али од те моје идеје до реализације протекло је доста времена.
И опет је решење било у Светом Писму, које нам каже да треба бити истрајан и у молитви и у оном што желимо. Као што је она удовица из Јеванђеља по Луки досађивала оном неправедном судији, па је он на крају рекао „Но, будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је да ми једнако не долази и не додијава“. Тако сам и ја, мислећи како би заиста било добро да се ове речи учине доступним људима стално говорила „Оче, треба од овога направити књигу“, и у једном моменту он је попут овог судије рекао „Па напишите ви“.
И тако, ја сам радила нешто што иначе радим, само што у овом случају то није остало забележено само у мојим свескама, за мене, већ је кроз ову књигу постало доступно свима.
«У почетку бијеше ријеч...». Овим речима Свети Јован Богослов почиње писање Светога Јеванђеља. И без речи «ништа није постало што је постало». Реч Господња нам се већ две хиљаде година преноси, апостолским пријемством, преко оних који су као свој позив одабрали да шире реч Божију.
Отац Клеопа као своје животно опредељење није одабрао професију него позив да шири реч Божију. Оно што његове проповеди чини блиским сваком човеку јесте то што увек полази од себе као примера. Ми га данас видимо као озбиљног човека, који са свима нама живи живот једног монаха у урбаном свету, дакле не у неком удаљеном манастиру него са свима нама. Али, он често говори и о свом детињству и о томе како је још као дете морао да се бори за оно што је желео, и како је налазио начине да се чак и са својима најближима избори за свој позив. Желећи да нам покаже како разуме некада и нашу лењост да се молимо, и да нам је тешко да постимо и да ујутру рано устанемо да бисмо дошли на свету литургију он изнесе пред нас и неку анегдоту и покаже нам да је и он пролазио кроз све то. Посебно су занимљиве његове приче о периоду када је био тек замонашен, у манастиру Старо Хопово, као на пример ова (коју ће нам прочитати Вишеслав).
Сећам се, када сам био у Манастиру Старо Хопово, од новембра до јануара нама се није могло доћи нити смо ми могли где да идемо. Било је блато, а није било ни струје. И мој сабрат, отац Јустин, сада епископ у Француској, каже - Клеопа иди клепај, зови на богослужење. А ја, млад монах, тек замонашен, кажем - Јао оче, па ја сад треба два пара обуће да променим да би дошао до цркве да клепам а знамо да нико не може да дође. А отац Јустин мени каже: види Клеопа, овде смо били отац Атанасије и ја сами, и ја сам устајао свако јутро у пет сати да клепам, па видиш, Бог је послао тебе, чак из Београда! Зато, иди клепај...
Ова књига је намењена на првом месту нама - народу.
Зато што на веома занимљив начин представља Свето Писмо и поуке које се у њему налазе. Зато што повезује јеванђелске поуке са нашим свакодневним животом, и отвара наше духовне очи да видимо колико су решења и одговори које тражимо у ствари једноставни.
Зато што нам помаже да видимо где грешимо. А највише грешимо у томе што нашу веру доживљавамо као једну формалност, и управо ту лежи највећи разлог зашто нам молитве нису услишене. Али истовремено нам каже и да можемо и како можемо да се поправимо. И да Бог није онај који кажњава него онај који са радошћу прихвата то наше покајање.
Зато што нам говори о значају светих тајни, посебно исповести и светог причешћа. О томе колико велику снагу има света тајна исповести чија је круна сусрет са живим Богом кроз свету тајну причешћа.
О томе да је наше најближе окружење, наша света Фрушка Гора благословена моштима многих светитеља и да не морамо нигде далеко ићи, све нам је ту. И колики је благослов да за пола сата путовања можемо да се поклонимо Светој Мајци Ангелини и светим Бранковићима, светом Теодору Тирону, цару Урошу и многим другим светитељима који нас чекају.
Док проповеда Отац Клеопа веома често цитира Свето Писмо, и ми у овој књизи, у навођењу тих речи Светог Писма нисмо обележавали ознакама из које је књиге, да ли је јеванђеље по Јовану, по Луки или која је посланица Светог апостола Павла. Са аспекта теолошке теорије то може да буде замерка, али овде је циљ био нешто друго. Прво, и ја док сам писала у жељи да што тачније пренесем те речи често сам у Светом Писму тражећи те цитате читала и више од тога, а како нас Отац често опомиње да читамо ту свету књигу, верујемо да ће и многим читаоцима пробудити управо ту жељу.
С обзиром да је прошло око пола године од како је ова књига угледала светлост дана, било је занимљиво слушати утиске оних који су је прочитали. Било је заиста много занимљивих констатација, и мало ко од оних који су је прочитали је остао равнодушан. Али највећи утисак је оставило мишљење да ова књига даје одговоре на многа питања и решење за многе проблеме - али да су та решења невероватно једноставна. Чак, толико једноставна да делују невероватно.
Сви смо некада били у ситуацији да се молимо Богу али мислимо да нас Он не чује. А да би наша молитва била услишена потребно је да се чује горе, на небу. Како да успемо у томе?
Нека нам ова књига буде стални пратилац у тренуцима када је тешко задржати духовни мир и повезаност са Богом.
У Сремским Карловцима, 24.11.2024.
др Јелена Попов, уредник издања
