Jevanđelje prirode

„Mnogi misle da je knjiga subotarska, adventistička. Ova knjiga je zaista Prirodno Jevanđelje! Iako je autor protestant, Nemac, ali ima jevanđelski pristup, šta sve u vasioni može da ukaže čoveku na postojanje Boga! U vasioni, na zemlji, bilo gde! Zato to nema veze sa adventistima. Greše ljudi!“

prof. dr Miodrag M. Petrović

istoričar kanonolog i naučni savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti

Sajam knjiga u Beogradu, oktobar 2024. godine

PREDGOVOR

Knjiga koja je pred nama napisana je pre više od 170 godina. Prvo izdanje objavljeno je 1853. godine u Manhajmu, pod naslovom Das Evangelium der Natur (Jevanđelje prirode), sa podnaslovom Knjiga za svaki dom. Autor Heribert Rau je knjigu podelio na sedam tomova: Zvezdano nebo, Istorija zemljinog razvitka, Pogledi u biljni život, Čuda ljudskog tela, Pogledi na život životinja, Carstvo fizike i Knjižica znanja iz oblasti hemije, u kojima je na popularan način predstavio naučna saznanja iz oblasti astronomije, geologije, botanike, anatomije, zoologije, fizike i hemije. Knjiga je do 1897. godine doživela čak osam izdanja.

*  *  *

Heribert Rau rođen je 11. februara 1813. u Frankfurtu na Majni. Bio je nemački pisac i teolog. Nakon položene mature u trgovačkoj školi, odlazi na studije teologije na Univerzitet u Hajdelbergu. Bio je jedan od osnivača Unitarističke slobodne verske zajednice, a ubrzo potom stao je na čelo slobodnog verskog pokreta u Frankfurtu. Po završetku studija postao je propovednik u nemačkoj katoličkoj zajednici u Štutgartu, a od 1849. i u Manhajmu. Tamo je pisao slobodne verske spise i vlada ga je uklonila sa funkcije 1856, nakon čega se vratio u Frankfurt. Ovde je radio isključivo kao pisac sve dok ponovo nije postao propovednik i veroučitelj za nemačku katoličku zajednicu u Ofenbahu na Majni 1868. Ovu funkciju obavljao je do 1874. godine. Rau je bio član frankfurtske masonske lože „Sokrat“. Umro je 26. septembra 1876. u Ofenbahu.

Njegov raznoliki rad obuhvata dela štampana u ukupno 103 toma. Pisao je poeziju, filozofske, teološke, istorijske i naučne spise, operske tekstove, romane, priče i drugo. Najznačajnija dela su mu: Aleksandar fon Humbolt, kulturno-istorijsko-biografski roman u šest delova; Opšta istorija hrišćanske crkve, od nastanka do danas: za nemački narod; Car i budala, istorijski roman u tri dela; Jevanđelje prirode ‒ knjiga za svaki dom; Betoven, život umetnika; Mocart, život umetnika.

Kao i mnogi drugi sledbenici slobodnih verskih pokreta 50-ih godina 19. veka, Rau je zaokret ka istoriji prirode video kao način da kombinuje empirijsko-analitički pristup svetu sa religijskim razumevanjem prirode. Njegovo delo Novi časovi posvećenosti za promovisanje istinske religioznosti iz 1857. našlo se na spisku zabranjenih knjiga (Index Librorum Prohibitorum) i stoga bilo zabranjeno za čitanje svakom katoliku. Cilj ovog spiska je bio da zaštiti veru i moral vernika, sprečavajući čitanje nemoralnih knjiga ili knjiga koji sadrže teološke greške. Na istom tom spisku nalazilo se i nekoliko dela Baruha de Spinoze, koga ovde sasvim namerno pominjemo, kao predstavnika filozofije racionalizma i čije učenje se često poistovećuje sa panteizmom. Spisak je ukinuo papa Pavle VI tek 1966. godine.

Zbog veoma slobodnih interpretacija koje se nisu slagale sa crkvenom dogmom, Rau je bio kritikovan i od ka­to­li­čke i od protestantske zajednice u Nemačkoj. Optuživan je da potkopava temelje crkve, da njegovo Jevanđelje prirode predstavlja pogubna i po dušu opasna učenja uvijena u popularne, če­sto sentimentalne, ali neukusne predstave o naučnim temama.

*  *  *

U Srbiji je ova knjiga relativno brzo prevedena i obja­vlje­na od strane Milenka Obradovića, prevodioca i izdavača. Istina, prevedena su samo prva dva toma i upravo ta dva bisera donosimo pred čitaoce vek i po kasnije u ovom oživljenom izdanju.

A kako je knjiga tada bila prihvaćena u Srbiji, saznajemo iz prepiske Svetislava Vulovića i Kuzmana Cvetkovića na izmaku 1870. godine u kojoj Vulović između ostalog piše: „Najnovija nam se književnost odlikuje pravcem pe­da­go­ško-‑pri­rodnjačkim. No i tu se puno diletantiše, tj. vrlo se nevešto bira i još neveštije presađuje tuđinsko cveće u naš vrt. Ovo ne velim o spisima pedagoškim, jer ih nisam čitao; ali od prirodnih spisa izuzimam samo 2-3, među kojima i prevod našeg Milenka „Jevanđ. prirode”, koji ćeš sigurno dobiti i znam da će ti se dopasti.“ Dakle, knjiga se čitala i preporučivala.

*  *  *

Prvi tom Jevanđelja prirode ‒ Zvezdano nebo posvećen je astronomiji. Svoje izlaganje i u ovom prvom, ali i u narednim tomovima, o raznim naučnim i filozofskim temama, autor ostvaruje u formi dijaloga učitelja i njegovih učenika. Učitelj je blag, smiren, mudar i strpljiv, a učenici su radoznali, puni entuzijazma da saznaju što više od ovog neobičnog čoveka koji im posvećuje svoje vreme i nesebično deli sa njima svoje znanje. Pre nego što započnu svoj dijalog o astronomiji, na samom početku njihovog nesvakidašnjeg druženja, oni se osvrću na pitanje ljudske sreće, pitanje na koje je hiljadama godina odgovor suštinski isti. Baš kao što je Epikur upozoravao svoje učenike da je potera za zadovoljstvom pre put ka nesreći nego sreći, učeći ih da kontrolišu svoje potrebe i govoreći da je spoznaja suštinska u otkrivanju puta ka stalnoj sreći, kao što je Buda govorio da je između sreće tela i sreće duha veća sreća duha, tako i naš „nepoznati“ učitelj upućuje svoje učenike na to da čovek mora ograničiti svoja očekivanja, omeđiti ih mogućim: „treba da imamo razmišljene razmere u svojim očekivanjima, kojima se nadamo od naše budućnosti i od ljudi.“ I tako, tokom cele knjige, u pauzama između naučnih tema, učitelj upućuje duhovne i moralne pouke. Dotiču se oni u razgovoru pitanja ljudske duše, uloge čoveka na Zemlji, pitanja dobra i zla, odnosa mikro i makro sveta, pitanja postanja, gnoseoloških i ontoloških pitanja, kao i mnogih drugih.

Na pitanja koja bi zahtevala matematička izvođenja ili uspostavu numeričkih odnosa između fizičkih veličina, učitelj vešto odgovara dajući primere iz svakodnevnog života, smatrajući da je važnije da se shvate uzročno-posledični odnosi, nego matematički modeli. Kada su u pitanju za astronomiju važni parametri kao što su veličine nebeskih tela, njihova međusobna udaljenost ili vreme potrebno da se te udaljenosti pređu, učitelj nalazi analogije u neposrednoj okolini i u svakodnevnom životu. Nema nikakvih formula niti apstraktnih veličina. Fizičke zakone učitelj u jednoj rečenici predočava učenicima, bez navođenja preciznih matematičkih relacija. Umesto matematičkog formulisanja Njutnovog zakona gravitacije, na primer, učitelj samo kaže da se sve planete međusobno privlače ali različito, prema međusobnom rastojanju i svojim veličinama. Zar to nije dovoljno za početno, osnovno razumevanje!?

Posebno je zanimljivo to što se u knjizi pominju i neke zastarele i danas naučno odbačene postavke, npr. teorija etra. Čitajući ih, možemo sasvim razumeti kako se na pogrešnim pretpostavkama lako nadgradi teorija koja je onda potpuno konzistentna, logična i prihvatljiva. Koliko takvih možda imamo i danas?

*  *  *

Drugi tom Jevanđelja prirode ‒ Istorija zemljinog ra­zvitka posvećen je geologiji, ali i opštem razvoju prirode i živih bića, zaključno sa čovekom. Čitajući ovaj drugi tom, postaje potpuno jasno zbog čega je knjiga naišla na neodobravanje crkve. Sasvim je, naime, podržana teorija evolucije!

Čak šest godina pre objavljivanja Darvinovog dela O po­re­klu vrsta, objavljenog 1859. godine, Heribert Rau obja­vlju­je svoje Jevanđelje prirode. Rau je svakako bio upoznat sa ranije objavljenim Darvinovim delom Dnevnik istraživanja o geologiji i prirodnoj istoriji iz 1839. godine, kao i idejama Herberta Spensera koji je tih godina razvijao ideju univerzalne evolucije prirode. Interesantan je podatak da je Jevanđelje prirode takođe pre prevedeno na srpski jezik i objavljeno 1871. godine, nego prvi nepotpuni prevod Darvinovog dela, koji je uradio Milan Radovanović 1878. (izdanje i štampa Državne štamparije) pod naslovom Postanak fela pomoću prirodnog odbiranja ili Održavanje ponjegovanih rasa u borbi za život”, i to na osnovu engleskog šestog izdanja. Čitaoci ovog predgovora neće zameriti jednu digresiju koja je vezana za objavljivanje srpskog prevoda Darvinovog dela, a tiče se prepiske Milana Radovanovića i Čarlsa Darvina u fazi prevođenja i redakture dela. U svom pismu od 25. avgusta 1876. godine Darvin piše: „Ako bi stanje vaše zemlje dopustilo, da se prevede moje delo Origin of Species, biću mnogo zadovoljen, i bilo bi mi milo da imam jedan ekzemplar. Stanje vaše otačbine probuđuje najdublju i opštu simpatiju u ovoj zemlji, i Ingleska najozbiljnije želi da je vidi sasvim oslobođenu od tiranstva Turske.“

Dakle, Rau je sasvim pod uticajem darvinizma. Iako se direktno suprotstavlja crkvenom učenju izlažući teoriju o Zemljinom razvitku i razvitku živih bića, on čvrsto ostaje na kazivanjima Biblije kada su u pitanju duhovna i moralna načela. Zemljin razvitak, kaže se u knjizi, „od početka svoga držao se pravilne postepenosti prelazeći od pro­sti­jih oblika ka uglađenijim“. Ako bi ovo koliko-toliko i bilo prihvatljivo u pogledu geološkog razvoja, ono što se nedvosmisleno sukobi sa Biblijom je učiteljeva teza da „kao god što nisu proizišle sve biljke od jedne prabiljke, ni sve životinje od jedne praživotinje, tako isto ni ljudi nisu proizišli od jednoga prvobitnog para“.

Ovde se otvara i danas aktuelna polemika, da ne kažemo sukob, evolucionista i kreacionista. I jedni i drugi čvrsto su na svojim pozicijama. Prvi sa argumentom da je ogromna većina naučne zajednice (šta god to značilo) potpuno uz teoriju evolucije, sa fizičkim, hemijskim, geološkim, biološkim, antropolo­škim i svim drugim naučnim dokazima. Drugi pak tvrde da su evolucionisti u zabludi i da u zabludu dovode celo čovečanstvo, jer ne uviđaju da nikakve slučajnosti, praskovi, niti slični događaji ne mogu dovesti do ovako savršeno ustrojenog vasionskog i zemaljskog poretka.

Rau se svojim delom na neki način svrstao u pristalice teističkog evolucionizma ili teleologizma. Oni pokušavaju da približe verske i naučne stavove, da stvore određeni hibrid hrišćanskog učenja i evolucionizma. Po njima šest dana za koje je Bog stvorio svet su alegorija veoma dugih razvojnih faza svemira i Zemlje. ...Stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom... pa redom: sabere se voda što je pod nebom na jedno mesto, i pokaže se suvo... zemlja iz sebe pusti travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno... i stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate... zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim... i na kraju stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem. Šest dana - šest dugih evolucionih faza u razvitku Zemlje?

Crkva osuđuje ovakva učenja, i tada i danas, smatrajući da je teleologizam novo arijanstvo. Ne dozvoljava nikakva nova čitanja, niti naučno-filozofske analize koje bi relativizovale Biblijske reči. Crkva je formulisala svoj stav u vezi ovoga (anticipirajući i sve potonje filozofske, naučne i pseudonaučne pravce koje smo pomenuli) još u odlukama protiv Jovana Itala 1082. godine: „Onima koji previše rado prihvataju paganske nauke i izučavaju ih ne samo radi sopstvenog obrazovanja, već i sleduju lažnim mišljenjima iskazanim u njima, primajući ih za istinite; i koji su do takvog stepena privrženi takvim mi­šlje­njima, smatrajući da imaju neku tvrdu osnovu, pa i druge zainteresuju tajno, a ponekad i javno, i ne ustežu se da uče o tome, anatema!“

Rizikujući anatemisanje od strane dogmatika, autor ovog predgovora mora priznati da je, baveći se fizikom čestica, svojevremeno i sam bio oduševljen idejom da su Prva Mojsijeva knjiga (Postanje) i teorija velikog praska veoma bliske. Naime, prvog dana Bog je stvorio svetlost i razdvojio svetlost od tame. Po Big Bang teoriji u prvoj sekundi nakon velikog praska dolazilo je do anihilacije elektrona i pozitrona koji u toj reakciji međusobnog poništavanja stva­raju fotone - elementarne čestice svetlo­sti. Ono što je posebno važno i skoro neverovatno za razumevanje je činjenica da su, pri određenim uslovima visokih temperatura, isti ti fotoni u stanju da stvore parove elektron/pozitron. Energije dva fotona pretvaraju se u mase elektrona i pozitrona. Dakle - svetlost može da stvori materiju!

*  *  *

Rau propoveda i panteizam.[12] Na pitanje jednog učenika: „A gde bismo dakle mogli naći Boga? gde ga treba tražiti?“ učitelj odgovara: „Ko hoće Boga da traži i nađe taj ga mora, pre svega, tražiti u prirodi, u bezkrajnoj vaseljeni, u bezgraničnom oceanu od svetova, i u vaskolikoj bezkrajnoj stvorevini. Sva priroda oko nas sami je Bog, ili tako reći, haljina njegova; ali, u životu, koji svu prirodu, sve bezkrajnosti oživljava, - u zakonima, koji ih upravljaju, - u duhu, koji ih provejava, svud se tuda nalazi Bog, i tu nam se on pokazuje čistije i veličanstvenije, no igde na drugom mestu!“

*  *  *

Heribert Rau nije se odlučio da nazove svoju knjigu Istorija prirode, ili Zakoni prirode, niti bilo kojim drugim imenom do ‒ Jevanđelje prirode. Izborom ovog naslova on je pokušao da se, makar formalno, ne udalji od crkvenog učenja, mada reč Jevanđelje ovde nema nikakvu suštinsku težinu niti se može povezati sa bilo kojim kanonskim niti apokrifnim jevanđeljem. Podsetimo da sva (j)evanđelja govore o rođenju, životu, delima, čudima, propovedima, raspeću i uskrsnuću Isusa. O ovome nema ni reči u delu ovog nemačkog pisca i teologa.

Pomenimo za kraj i dva kurioziteta u ovoj knjizi. Prvi predstavljaju ilustracije. Drugi tom, o razvoju Zemlje i života na njoj, ilustrovan je sa dvadesetak ručno urađenih ilu­stracija (koje su verno prenete u ovom izdanju), a u narednim tomovima posvećenim drugim naučnim oblastima ima ih još više. S obzirom na tadašnje tehničke mogućnosti štampe, autor se očigledno potrudio da svoje izlaganje približi čitaocima što je više bilo moguće. Drugi je činjenica da u delovima knjige posvećenim fizici i hemiji nema ni jedne jedine formule! Dakle, može se ova tematika izložiti, bar na nekom osnovnom ili popularnom nivou, ne ulazeći u matematičke formulacije. Da li bi ovakav pristup, naravno uz korišćenje današnjeg stepena razvoja tehnike i tehnologije, više zainteresovao najmlađe za nauku?

Pošto verujemo da je ovo delo važno, ne toliko u nau­čnom, još manje religijskom, koliko u kulturološkom smi­slu, oživeli smo ga i učinili dostupnim čitaocima kao deo posvećenosti Narodnog dela očuvanju i promovisanju srpske i svetske baštine. Pred vama je Jevanđelje prirode u savremenom izdanju koje je veoma verno svom davnom originalu.

 

Beograd, jula 2024. godine                                                                                             

Vojislav Nestorović

 

Heribert Rau

Opširnije