Дечак који је видео Анђела

Ауторка књиге на врло нежан, топао и симпатичан начин описује искуство дечака Жарка током једног посебног догађаја - разговора са његовим анђелом чуваром. Подсећа нас да ни у једном моменту свог живота нисмо сами, да је ту неко ко нас увек чува, па чак и онда када га не видимо. Причу прожима ненаметљива, али јака порука наше повезаности са Богом. А Бог је мир, одсуство страха, чиста љубав и емпатија. У овој причи ауторка нам јасно ставља до знања да је људима од рођења повезаност са Богом и анђелима природна појава и да постоји то нешто што не можемо да опипамо, али и те како можемо да осетимо и доживимо. Како прича одмиче постаје кристално јасно да рођењем дату моћ да видимо и чујемо свог анђела, кроз живот неретко изгубимо. Зато се Жарко и брине да ли ће га разумети родитељи или другари. Али његов Анђео (са великим А) кроз разговор чини да дечак спозна своју мудрост, те с тим осећајем и осмехом на лицу настави да корача даље кроз живот, богатији за сазнање које је одувек било ту, али је спавало негде у дубини Жаркове дечје душе. Међутим, дечак сада зна да су анђели увек уз нас и да никада не одустају од своје мисије. 

Валентина Кнежевић, писац