Јелена Тинска

Јелена Тинска рођена је у Земуну. Ћерка је Александра Саше Петровића, књижевног преводиоца, и мајке Тање Кешељевић, монтажера музике.

Завршила је средњу балетску школу „Лујо Давичо„ у Београду, у класама Нине Кисанове и Смиље Мојић. Играла је у балетским групама Бориса Радака, Иванке Лукатели, Петра Слаја и Локице Стефановић. Студирала је глуму на Академији за позориште, филм и РТВ, у класама Миленка Маричића и Миње Дедића. Апсолвирала је Историју уметности.

Двадесет година била је члан Театра „Душко Радовић”. Одиграла је 23 главне улоге у представама за децу и добитник је Свечане дипломе на Интернационалном дечјем позоришном фестивалу ПИФ за улогу Аске у представи „Аска и вук”.

На Вечерњој сцени Радовић играла је у представама: „Луди за љубављу” Сема Шепарда (улога Меј); „Тигар” Мјуреја Сизгала (главна улога); „Бура” В. Шекспира (улога Ариел); „Виктор или деца на власти” Витрака (Ида Мортмар); „Браћа по оружју” (ћерка); „Сексплозија” кабаре и многим другим.

Писала је за београдске листове Сведок, ИД, Ексклузив, НИН, Време, Блиц, за новосадски Грађански лист, црногорску Публику и Дан Таблоид.

Од 1984. године бави се обликовањем тела Београђанки.

Снимила је три видео записа са својим системом TINETIX (Тинска + етика).

Добила је награду и плакету за најбоље видео остварење свог система за вежбање Tinetix у продукцији „Идеје плус”.

ТВ

Имала свој talk show „Без цензуре” на ТВ Панонија, емисију „Поглед са тврђаве” на ТВ Аполо у Новом Саду, talk show ЕКСКЛУЗИВНО на ТВ Супер у Суботици, на ТВ Јесењин и на ТВ БН из Бијељине. Своју ауторску емисију „Интимни дневник у Београду”, а 9 година talk show

„Zeitgeist” за Top Secret Production.

Снимила је 35 talk show портрета познатих личности Интимни дневник.

Један је од лидера у борби за права и добробит животиња. Залаже се за престанак њиховог злостављања и убијања.

Координатор је програма Фонда за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине, за изградњу првог no kill азила у нашој земљи.

Књиге

„Од сваког кога сам волела” (Публикум, Београд, 1993) (романсирана аутобиографија)
„Духовни аперитив” (Фокус, Београд, 2000) (хроника славних)
„Београђанка” (два издања - Народна књига, Београд, 2001, и Зограф, Ниш, 2002) (водич за душу и тело)
„Вилхелмина” (Зограф, Ниш, 2002) (сага)
„Југословенка” (Књига комерц, Београд, 2003) (хроника)
„Сви моји мушкарци” (Књига комерц, Београд, 2003) (романсирана аутобиографија)
„Кућа на бомби” (Stylos, Нови Сад, 2004) (љубавне приче)
„Sex na Ex” (Филип Вишњић, Београд, 2007) (роман)

„Погрешно прочитано” (АртПројект, Зрењанин, 2008) (хроника времена)

„Јагоде са шлагом” (Порталибрис, Београд, 2008)

„Тајне кревета познатих мушкараца” (НС Артист, Нови Сад, 2010)

„Бекана” (роман за децу)

Роман „Вилхелмина” ушао је у ужи избор од 14 књига за НИН-ову награду.

Почасни је члан КЛУБА књижевника „Душко Трифуновић” из Кикинде и члан је Банатског удружења књижевника. Члан је Удружења драмских уметника од 1999. године.

Филмографија

„Шведски аранжман” (1989) ... Инге
„И то се зове срећа” (2 епизоде, 1987)
„Карте су напаковане” (1987) ТВ епизода
„Као кец на десетку” (1987) ТВ епизода
„The Misfit Brigade” (1987) ... Lady of the Night ... aka Wheels of Terror
„Бољи живот” (1987) ТВ серија .... Љубица
„Смешне и друге приче” (1986) ТВ серија ... Секретарица
„Формула 1” (1984) ТВ серија
„Не тако давно” (1984) (мини) ТВ мини-серија
„Нешто између” (1983) (credit only)
„Смрт господина Голуже” (1982) (credit only)
„Сок од шљива” (1981) (credit only) ... Милена
„Подијум” (1980) (ТВ) ... Милица, Аска, Јелена
„Снови, живот, смрт Филипа Филиповића” (1980)
„Било, па прошло” (1980) ТВ серија ... Девојка

„Пјевам дању, пјевам ноћу” (1979) ... Игра
„Недељом по подне” (1978) ТВ серија
„Професионалци” (1978) ТВ серија
„Седам плус седам” (1978) ТВ серија ... Млада, и многе друге улоге
„Два другара” (1976) ТВ серија
„Максиметар” (1970) ТВ серија ... Студенткиња

„Има љубави, нема љубави” (1968) ... Љиљана

„Ципелице на асфалту” (1956) ... Јелена Петровић (credit only)

Насловне стране

„Илустрована политика”, 26. јун 2005.
„НС недељник”, 25. август 2003.
„Експрес”, 30. април 2003.
„Илустрована политика”, 1. јануар 2003.
„Свет”, 1. мај 2001.
„Блиц”, 12. новембар 1999.
„Сведок”, 26. октобар 1999.
„Интервју”, 18. август 1999.
„Свет”, 17. август 1998.
„ТВ Ревија”, 9. август 1997.
„Демократија”, 23. мај 1997.
„ТВ Ревија”, 15. април 1997.
„Шесто чуло”, 1. фебруар 1996.
„Енигма”, 23. март 1995.
„Илустрована политика”, 26. новембар 1994.
„ТВ Ревија”, 5. август 1993.
„Хупер”, 12. јул 1991.
„Новости 8”, 7. јануар 1988.
„ТВ Новости”, 19. децембар 1986.
„Дуга”, 8. март 1986.
„Еурека”, 28. децембар 1985.
„ТВ Ревија”, 30. август 1985.
„Политика Базар”, 7. јун 1985.
„Нада”, 13. јул 1984.
„Новости 8”, 1. јануар 1984.
„ТВ Новости”, 25. јун 1983.
„Ауто свет”, 1. јун 1983.
„Старт”, 22. април 1983.
„Арена”, 7. септембар 1980.
„Свијет”, 3. септембар 1980.
„Вен”, 2. септембар 1980.
„ТВ Ревија”, 2. септембар 1980.
„7 ТВ дана”, 5. април 1980.
„Хало”, 3. март 1980.
„ТВ Ревија”, 24. октобар 1979.
„Дуга”, 22. јул 1978.
„ТВ Ревија”, 15. јул 1978.
„Нада”, 26. мај 1978.
„Арена”, 15. октобар 1970.
„Илустрована Политика”, 24. јун 1969.

Живи и ради у Дебељачи.

Има две ћерке - Милицу Зелду Тинску, глумицу и продуценткињу, и Љубицу Јентл Тинску, сликарку; три унука - Федора Крyгиера, сниматеља, и Артемона и Вида Тинског.

Јелена Тинска

ПРЕЛЕТ