Димитриј Сергејевич Мерешковски (рус. Дми́трий Серге́евич Мережко́вский; 2. август 1866 — 9. децембар 1941) био је руски писац, песник, верски мислилац и књижевни критичар.
Првобитна фигура Сребрног доба руске поезије, сматра се суоснивачем симболизма (симболистичког покрета). Мерешковски са својом женом, песникињом Зинаидом Хипиус, два пута је присиљен на политичку изгнанство. Током другог изгнанства (1918—1941) наставио је објављивање романа и стекао признање као критичар Совјетског Савеза. Познат је и као аутор филозофско-историјских романа који су комбиновани са ватреним идеализмом и књижевним иновацијама. Мерешковски је девет пута номинован за Нобелову награду за књижевност коју умало није добио 1933.[1][2][3]
