Ово је један од оних наслова на које смо заборавили, књига Ћопићевих прича уз коју су одрасле генерације читалаца, захваљујући којима смо на живописан и духовит начин научили много о људима и животу. За Бранкове приповести не постоји невреме и недоба, свако је жељан топлине, непосредности и хумора, искрености, чежње, отрежњујуће туге, дечачких несташлука, невиности, врлине. Његове су приче, запазио је Сима Пандуровић, мала синтеза лепог, човечанског, истинитог. Ако овој ризници људских вредности додамо урођени смисао за приповедање, истанчани осећај за психологију јунака и његов унутрашњи свет и неку исконску тугу која га тера да све о чему пише зачини мером неодољивог хумора, Бранко Ћопић с правом носи титулу омиљеног и најтиражнијег дечјег писца.
Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати, пише Бранко. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш. И док тако забране ничу са свих страна, један радознали дечак се у пратњи старца Петрака који га храбри, а који се и сам каје што се истим овим забранама у младости није успротивио, одважује да крене у поход на мјесец, који је овде симболична слика свега непознатог, далеког и неизвесног, свих неразумних жеља, мрачних страна и несигурних могућности.
Магнетичност Ћопићевог пера огледа се управо у вештини одабира оних финих, тананих људских жеља, чежњи, хирова и слабости које појединац обично прикрива пред светом, а писац их вешто изводи на широко поље књижевности, поигравајући се с њима смело, духовито и зналачки. Тако свако од нас препознаје у Ћопићевим јунацима онај скривени део себе, остајући заувек у сродству са његовом живописном литературом. Када су питали Бранка да им открије како он то ствара у својој књижевној радионици, писац би шаљиво рекао: „Ја тако легнем и смишљам шта ћу смислити“. Књижевник који је засмејавао цео свет, који је друговао са Андрићем и Десанком, који се трудио да његови јунаци прођу што боље у овом животу јер деца тешко подносе кад главни јунак погине, како је говорио, завештао нам је безвремене и непоновљиве приче какве су: „Башта сљезове боје“, „Поход на мјесец“, „Чудесна справа“, „Чаробњак Микица“, „Трешња с краја рата“, потом Доживљаје мачка Тоше и многе друге, а све њих доносимо у овом новом издању Ћопићевих прича које су пред читаоцем јер је дете које сви у себи носимо оно у чему ћемо се оправдати једног дана.
Уредник издања, др Наташа Ковачевић
