Прелет

Прелет је збирка сажетих аутобиографских цртица из бурног и надасве занимљивог дела живота који потписује Андреа Андријашевић.
Ауторка је веома модерна млада жена која по годинама припада миленијалцима, а говори и пише језиком нове генерације.
Дело је прожето искреним и јасним емоцијама о искуствима, односима, пријатељству, нади и збаченим стегама ради утемељења сопствене аутентичности.
Специфичан језик, говор малог броја речи, често са само једном речју у реченици, и то речју која ствара и звук и слику поред поруке коју носи, је главна карактеристика ове књиге. Упечатљив наративни стил сасвим прати ток мисли, можемо осетити ауторкине недоумице и бити сигурни у њене одговоре на питања која и сами себи свакодневно постављамо.
Књига је савремено дизајнирана и опремљена оригиналним илустрацијама Милоша Букина. 

"Препоручујем од срца ову књигу свим генерацијама. Ова књига је ванвременска. " Јелена Тинска

ПРЕДГОВОР

АНДРЕА

Значење имена Андреа је ХРАБАР, КО СЕ НЕ БОЈИ ДА УЂЕ У БОРБУ, РАТНИК.

Име не добијамо случајно. Оно се наметне као сигнал из космоса. Андреа Андријашевић је посебна млада дама. Осећајна, борбена, а нежна. Знам је од рођења и наша љубав је тад и почела. „На први поглед.” Кад ми је послала свој рукопис, мало је рећи колико ме је дотакао и колико сам одмах схватила како је то права ствар, како ето имам среће да учествујем у почетку једне, а знам да ће тако бити, каријере писца. Необичног писца. Кад бих рекла списатељица то би била бледа сенка, јер Андреа је свакако писац. Ово је мушки свет и увек је у речима докторка, уместо доктор, зубарка, уместо зубар, неки призвук немања поверења.
Но књига коју је написала Андреа је за мене откровење. Један сасвим други свет. Свет генерације која није моја, али…
Уврежен је став оних који су се предали пролазности, да је „у њихово време” била боља музика, било више поштовања, било плавље небо, било дубље море, итд. 
Уколико се нисте предали, свако време је ваше време. Ако и даље примећујете лепоту око себе, ако умете да пронађете вредности у музици која иде својим путем и на вама је да ли ћете остати на том таласу нових вредности, схватићете да се ништа не мења осим вас ако заостајете, ако напуштате обалу, на којој се дешава живот. Не пролази време, ми пролазимо кроз време.
Андреа Андријашевић живи у свом космосу и пише у том космосу, који је мени близак, и поносим се тиме што сам успела да је пратим.
Јер она је неоспорно велики таленат, јер она је специјална биљка која расте и развија се у време у коме није лако опстати. У време у коме се све мање цене и љубав, и нада.
Књига је аутобиографска. Писана једним новим, модерним стилом који је вредан пажње и верујем да је читалац неће испустити из руку до самог краја, а онда ће жалити што нема још.
Бољу препоруку за писца је немогуће измислити. Ово је дакле опаска која мора натерати Андреу, да пише даље, мада сматрам да је не треба терати. Ово сам рекла фигуративно. Да би неко био писац озбиљног штива, мора имати живот.
Постоје писци који пишу измишљене књиге, да задовоље форму, да задрже публику, али Андреа Андријашевић је вишеслојна биљка.
Зимзелена, и ја са нестрпљењем очекујем даље…

Поносим се што сам имала прилику да напишем овај осврт.
Јелена Тинска